Не бити исти, разликовати се макар и у најмањој ствари од других. Разбити монотонију, а њих оставити да се смију, јер не могу схватити да се заправо смију сами себи. Чарлс Буковски каже:"Они су се смијали мени што сам другачији, а ја сам се смијао њима што су сви исти."
Они не могу да схвате, не могу ни да наслуте докле ја идем. Ја нисам оно што виде. Ја сам све оно што не виде. Гледајте у моје очи и нећете видјети ништа. Погледајте у звезде и видјећете све. Моје су мисли необичне, а њихове су досадне. Мој добри Мика: "И немам обичне среће. И немам обичне грехове.".
